Piše: Snježana Nemec
Ljeto nije vrijeme zbrajanja računa. To je kratak odmak od svega pa i od kazuističke gipkosti u kojoj nema prijevare, laži i licemjerja koja se ne opravdava višim ciljem, a kojom se bavio još i Molière, kad se našao na pariškom dvoru među hvalisavim i pred kraljem poniznim aristokratima koji su tražili namjesništvo, pokrajinu, među svjetskim ljepoticama koje su nestrpljivo čekale red u neprekidnom smjenjivanju favoritkinja. Summertime je opet hit sezone.
Pripreme za ljeto
– Eto, draga, napokon će ljeto
– Je
– Sad će moj poludit za morem. Mislim, morem, možeš mislit. Na plaži, naprosto podivlja
– Kak misliš?
– Pa sve golo, ili u tangama, a to ti je isto, draga. Onda ti njemu oči ispadnu i nemreš to više vratit u očnu šupljinu. Mogla bi se i ja tak skinuti, al ne, ja sam rađala i sad nabacim na sebe pet ručnika da pokrijem trbuh. Mislim, božpomozi da me netko vidi!
– Je, draga, tak i ja. Trbuh mi se sam prelijeva …
– Pa ti velim. Trebala si vidjet prošle godine. Jedna s par končića na sebi, napirlitana točno u podne se ko fol izgubila pa veli onom mom -Vi kroejšen bojs? Ah! Vandurful! Ja tam stojim ko neki stečak s nategnutim gaćama do pupka. I naravno, ovaj moj sav se zblesira. Mislim, dobro je rekla ona Čulina, nek nose nekaj za snalaženje, mahovinu, kompas, kaj ja znam. Lako njima, one odu doma, a ja to poslije moram dovoditi u red.
– I moje gaće su sve dublje…
– Dođe mi da i ne idem na more, a i vruće je za popizdit.
Prasak gume na putu za more
– Povuci ručnu i stavi u prvu!
– Zakaj?!!..
– Pa da osiguraš auto
– Od koga?!!!!
– Od vanzemaljaca, daj, ubaci i povuci
– Evo, i kaj sad?
– Ne znam, a da prvo izađemo van iz auta
– A – ha
– Otpustit ćemo prvo vijke na kotaču, ali ne do kraja
– Zakaj ne do kraja?
– Kaj ja znam, tak sam pročitala,ne smiju pružati otpor
– Tko?
– Pa vijci
– Kakav otpor, o čem ti!!!
– Vele da bi bilo dobro staviti neku ciglu ispod
– Od kuda nam cigla, ti nisi normalna!!!
– Može i drvo.
– Je i balvan
– I kaj sad?
– Ništ, daj dizalicu da dignemo auto
– A jbt, ima li tu kakvo muško….evo, iduuuuuu dvojica
– Ništ od njih, ti se neće zmazati
– Ma da, kak znaš???
– Pa pogledaj ih
– A, je…
– Meni je ovo preveć, draga,dignut ću prst, mahati, treptati, možda se smiluje neki agroseksualac
– Aha, daj da stavimo kotač
– Ma nema šanse, pogleč me kakva sam, sva umrljana
– Jbt pa moramo ga sad staviti
– Nema šanse, neka auto tak ostane, dobit ću bruh i prostata će mi…
– Nemaš prostatu
– Ko je rekao da imam?!!
– Ti
– Isusek, ti nisi zdrava!!!
– Pun mi je kufer i tebe i gume i auta koji nije auto. Idemo staviti kotač, ispravno ga namjestiti i zavrnuti vijke. Stisniiiii jačeeeeeeeee….. dok ne počnu pružati jaki otpor
– Mislim, stvarno, sad pružaju otpor. Kaj je ovo, Bitka kod Sigeta?!!!!!
Dolazak na more i kava
Gužva, stol do stola. Za susjednim stolom:
– Baš je gužva
– Je
– Samo sam htjela na miru popiti kavu, dok čekam supruga
– A štaš
– Znate, on je doktor. Što je vaš?
– Moj Mate je skladištar
– A-.ha!
– Što, ne sviđa ti se?
– Tko?
– Moj Mate
– Nisam ništa rekla
– Nu nje, kako nisi. Rekla si – A -ha! Smeta ti što nije doktor?!
– Pa mogao je nešto i završiti
– Bogati, a što si ti završila?!!
– Filozofiju
– Znači, ništa! Jel radiš?
– Ne, dogovorili smo se da ja ne radim
– A šta onda radiš?
– Pa doma sam
– Znači, čekaš diplomiranog muža!!
