Piše: Prof. dr. sc. Kristijan Krkač
Koncem 1980-ih odlazilo se u Vinkovce slušati dobru glazbu. Tad su Majke bile u počecima, nisu bili bogznakaj usvirani, nisu bili čak niti najbolji slavonski band jer je scena bila zaista izvorna i konkurentna, ali imali su imaginaciju, ideju i duh.
Svatko tko zna kaj je live nastup to odmah oseti. Ostalo je povijest. Ak se zeme kak su Psihači stariji i punk-rock band, Majke su zaista među boljima, ako ne i najbolji hrvatski rock band zadnjih 28 let.
Zadnje kaj sam napisal je hrabra izjava kojoj buju se suprotstavili ljubitelji drugih bandova i žanrova. Fakat, po mnogim mjerilima dobrote banda drugi imaju tu i tam prednosti. Možda ukupno gledajući Majke imaju cjelovitiju prednost. Imaju opus. Čim se čuju prvi taktovi čak i prosječni ljubitelj rocka veli – Ho-ho! Nove Majke! A kad se čuje glas i tekst sledi nastavak komentara koji se uglavnom sastoji od potvrdnog klimanja glavom i facijalne ekspresije užitka slušanja dobrog zvuka. Dakak, čovek se tu i tam i naježi na tekst.
Opus se sastoji od sljedećeg. Majke imaju kontinuitet izvrsnih albuma pa se sve skupa može nazvati Nuspojavama Razuma i Bezumlja. Imaju kontinuitet skladbi koje nisu bile namijenjene za hitove ali su to postale (npr. Mršavi pas).
Imaju kontinuitet promjene aspekta na istu temu (rock Ljubav ubija vs blues Ljubav Krvari). Imaju prepoznatljiv zvuk (s godinama dotjeran do savršenstva) i jasne poruke koje dodiruju (No means no – „This is true, this is true. The sound of my voice touches you.“). Zbog toga imaju ne samo par hitova, ne samo par albuma, nego prije svega opus. Imati opus nije mala stvar. Neki momenti su lošiji, neki bolji, ali opus pokazuje jedan te isti predložak koji se naziva najčešće imenom banda. Tako smo dobili predložak Majki i hrvatski rock sigurno ne bi bio to što jest bez njih.
Okrenimo se albumu „Nuspojave“ o kojem se pišu učeni hvalospjevi pri čemu većina komentatora više nastoji tumačiti album nego reći što ga čini izvrsnim, više nastoji pokazati svoju glazbeno-kritičarsku elokvenciju od genijalnosti albuma. Ako se sve mora svesti na jednu rečenicu, onda bih kao laik rekao – To je album koji je očito nedostajao opusu. Stigel je u pravom trenutku i na pravom mestu u cjelini. Pal je kak sekira f med (možda i društveno).
Mnogi rock glazbenici pod stare su se dane vratili bluesu. Od svih koji se spominju u šašavim recenzijama „Nuspojava“ izdvojil bih 3. Iggy Pop 2009. s albumom „Préliminaires“ i stvari „King of the Dogs“ vratil se blues korijenima. Lou Reed je svoju karijeru završil povratkom bluesu i izvedbom blues klasika Blind Lemon Jeffersona iz 1927./1928. „See that my grave is kept clean“ 2006. Na koncu, nekak se čini kak su „Nuspojave“ Majkama otprilike ono kaj je „L.A. Woman“ bil The Doorsima. Ne samo pod vidom očite blues sličnosti, nego i eksperimenta. Ako se i ovo mora svesti na jednu rečenicu, rekel bi – Nuspojave rocka: od punka do bluesa.
U moru pohvala „Nuspojavama“ (Kak se to nuspojave mogu hvaliti?) imam pitanje. Zakaj je stvar „Osvijesti me“ u pop verziji na spotu, a u čistoj čak rudimetarno-blues verziji na albumu? OK, žimku da se band treba zgrbiti pred čeličnim okovima tržišta kaj je pomalo paradoksalno ak svira blues pa stvar pretvoriti u pop skladbicu, ali nisu Majke bilo tko. Ima na hrvatskom tržištu 99% smeća pa nek se grbe. Ali Majke? Majke atomskog srca? Dobro, stvar je malo ispravljena jer je „Ljubav krvari“ dana kak je i na albumu. Na svu sreću to nisu najbolje stvari. Zasad su mi favoriti „To nije igra“ (najbolji tekst), „Skarabej Go-Go“ (stvar za disco i čagicu + žličica Hali Gali Halida) i „Zašto“ (u duhu najbolje njemačke elektronske glazbe).
I tak sam koncem 2017. godine po tko zna koji put ponovno otišel na Majke u Sax na promociju albuma „Nuspojave“. Moral sam priznat, trebalo me nagovarati, ali ak je stari hardkoraš i ljubitelj jazza išel, tj. i on sam se dal nagovoriti, onda bogme to ne bum propustil pa makar mi bilo zadnje.
Očekivanja su se ispunila. Solidno ozvučenje, prohodnost do šanka i toaleta, dobra zabava i povremeno urlanje i čagica. Glas se malo lošije čul, ali su popravili malo tijekom koncerta. Supač je bilo kaj su 2x odsvirali celi album. Ukratko, to je očito bil blues. Blues u odnosu na rock, ali i eksperimentalni blues u odnosu na klasični. Fala na izvrsnom koncertu i na izvrsnom albumu.
